Svi smo mi žrtve preteranog razmišljanja. Za neke od nas to može biti prolazna misao, ali za mnoge to može prouzrokovati pravu štetu kada je u pitanju percepcija sebe, drugih i sveta oko nas.

Preterano razmišljanje je proces koji proizilazi iz naše sklonosti da se poredimo s drugima, osećaja da smo nedovoljno dobri i prevelikog fokusiranja na negativan aspekat neke situacije. U suštini, to su naši kritički misaoni obrasci koji kreiraju svet niskog nivoa samopoštovanja u našem umu koji nas sprečava da formiramo realnu sliku o sebi i drugima.

Preterano razmišljanje i samokritičnost

Kao ljudi, mi smo sposobni da mislimo duboko i kritički kada je mnogo tema u pitanju. Ako naše psihičko stanje nije uvek stabilno, skloni smo tome da detaljno proučavamo nas same i svaki odnos koji imamo sa drugima. Ovo nas dovodi do koncentrisanja na suženu sliku onoga ko smo mi, koja nije u potpunosti realna. U tim momentima smo previše debeli, previše stari, neuspešni, neuporni, nedovoljno strastveni i najgore od svega, nismo dovoljno dobri.

Na primer, ako sumnjate u sebe i vašu sposobnost da budete uspešni, onda ova misao može da utiče na sve aspekte vašeg života kao što su karijera, vaši životni ciljevi, veze i prijateljstva. Preterano razmišljanje o neuspehu dovodi do još više samokritičnosti. Kad se ukaže neka prilika u životu, kao što je na primer savršen intervju za posao ili ljubavna veza, na kraju završite tako što sabotirate vaš potencijal i preterano razmišljate o tome kako ne vredite dovoljno i nemate sposobnost da uspete.

U suštini, to može biti začarani krug gde preterano razmišljanje vodi do samokritičnosti, što zauzvrat dovodi do još više bespotrebnog razmišljanja.

Prestanimo da osuđujemo sebe i druge

Ako imamo mogućnost da osuđujemo druge na osnovu unapred stvorenih ideja i predrasuda, onda imamo odliku da osuđujemo i nas same, s tim što to ima mnogo oštrije posledice, jer neminovno dovodi do preteranog razmišljanja. Prvi korak da spečimo ovaj često iscrpljujuć proces je da učimo kako da ne osuđujemo druge.

Uzmimo za primer dvoje ljudi – jedna osoba je vitka i dobro obučena, a druga je gojazna. Da li to znači da je vitka osoba uspešna, a gojazna lenja ili neuspešna? Nijedna od ovih stvari ne mora biti nužno istinita. Može biti šokantno kakve sve pogrešne pretpostavke pravimo na osnovu prvih utisaka, ali upravo ovakve pretpostavke su savršena podloga za samoosuđivanje.

Sagledavanje cele slike umesto formiranja strogog, često pogrešnog mišljenja je nešto što vežbaju budisti. Ono nas uči da ne analiziramo naše misli previše već da ih samo registrujemo kada se pojave, a zatim ih pustimo da idu svojim putem. Prosto posmatranje nekog objekta može nam pomoći da identifikujemo naš način donošenja suda o sebi i drugima.

Počnite od nečeg najprostijeg, kao što je na primer jagoda – koje zaključke donosimo gledajući je? Zapitajte se zašto pravite ovakve pretpostavke.

Zatim pređite na ljude – posmatrajte ih kada izađete iz svoje kuće. Uočite koje pretpostavke pravite o njima i njihovim životima. Potom se zapitajte zašto imate ovakve stavove.

Konačno, pokušajte da primenite istu tehniku na zaključke koje ste doneli o sebi i zapitajte se da li su vaša opažanja samo iluzije.

Ovako možete smanjiti vašu sklonost ka preteranom razmišljanju. Kada uočite da počinjete da formirate negativno mišljenje o sebi ili drugima, bićete u boljoj poziciji da ih primetite i razumete ih, a što je najvažnije, moći ćete da ih sasečete u korenu.

Dakle, ne sekirajte se što previše osuđujete sebe. Shvatite da su vaše percepcije bazirane na pogrešnim tačkama gledišta i pretpostavkama. Posedovanje ispravnog načina razmišljanja je ključ za stvaranje unutrašnje sreće i izgradnju prostora bez nepotrebnih briga i osuđivanja.

KOMENTAR

Unesite komentar
Molimo vas unesite vaše ime