Želeli biste da učite brže?


Bilo da učite španski, novi instrument, ili novi sport, svi bismo mogli imati koristi od ubrzanog učenja. Ali problem je što ne postoji toliko mnogo vremena u toku dana. Ključ za ubrzano učenje nije samo dodati više sati, vec povećavanje delotvornosti vremena provedenog učeći.

Analogija kofe i vode

Recimo da ste napunili kofu sa vodom. Većina kofa ne bi trebalo da ima problem da zadrži vodu unutra, dok voda ne počne da preliva na vrhu.

Ali u stvarnosti, ovo nije način na koji naš mozak funkcioniše. Zapravo, većina informacija koja dolazi do našeg mozga na kraju iscuri. Umesto da posmatramo našu memoriju mozga kao kofu koja zadržava sve, trebalo bi da je doživljavamo onakvu kakva jeste: kao kofu koja curi.

Dok analogija kofe koja curi može imati negativnu konotaciju, ovo je poprilično normalno. Osim ako ste rođeni sa fotografskim pamćenjem, naši mozgovi nisu dizajnirani da pamte svaku činjenicu, informaciju, ili iskustvo kroz koje prolazimo u našim životima.

Kako da zapamtite 90% svega što naučite

Razvojem Piramide učenja u 1960-im, naširoko pripisanom NTL Institutu u Bethelu (Mejn), istraženo je kako ljudi uče.

Kako istraživanja pokazuju, ispostavlja se da ljudi pamte:

  • 5% od onoga što nauče na predavanjima (univerzitetska/fakultetska predavanja)
  • 10% od onoga što nauče čitanjem (knjige, članci)
  • 20% od onoga što nauče audio-vizuelnim putem (aplikacije, video)
  • 30% od onoga što nauče kada vide demonstraciju
  • 50% od onoga što nauče kada su angažovani u grupnoj diskusiji
  • 75% od onoga što nauče kada vežbaju ono što su naučili
  • 90% od onoga što nauče kada to primene odmah (ili uče druge)

Kako većina nas uči?

Knjige, predavanja u učionicama, video snimci – sve su to neinteraktivne metode učenja koje rezultiraju da 80-95 % informacija uđe na jedno uho, a izađe na drugo.

Umesto da teramo naše mozgove da se sete više informacija uz pomoć “pasivnih” metoda, trebalo bi više fokusirati naše vreme, energiju i resurse na “participativne” metode koje su pokazale da donose efikasnije rezultate u kraćem vremenskom roku.

To znači da:

  • Ako želite da naučite kako da govorite strani jezik, trebalo bi da se fokusirate na razgovor sa maternjim govornicima i da dobijete trenutne povratne informacije o tome kako napredujete (umesto mobilnih aplikacija)
  • Ako želite da se dovedete u formu, trebalo bi da radite sa ličnim fitnes trenerom (umesto gledanja videa vežbanja na YouTube-u)
  • Ako želite da naučite novi instrument, angažujte muzičkog profesora iz svog grada

Vreme ili novac?

Koliko ste puta čuli nekoga kako govori: “Nemam vremena da radim X…”?

Verovatno je svako od nas bar jednom našao sebe da izgovara nešto slično, navodeći kao izgovor manjak vremena u svom životu.

Bez obzira na to ko smo, gde smo u svetu, ili koliko težimo ka efikasnosti, postoje samo 24 časa u danu. Svaki minut je poseban, i kad prođe, nikad se ne može povratiti, za razliku od novca.

“Možete odlagati, ali vreme neće.”― Bendžamin Frenklin

Dakle, ako svi mi imamo 24 časa u jednom danu. Kako da objasnimo uspeh mladih milionera koji su počeli od ničega, ili redovnih studenata koji su od početnika do tečnog vođenja konverzacije na španskom došli za samo tri i po meseca? Oni su naučili kako da pored same efikasnosti učenja, dovedu tu efikasnost na još veći nivo.

Hajde da kažemo da je osoba A provela jedan sat učeći jezik i zadržala 90% onoga što je naučila, a osoba B je provela devet sati učeći i zadržala 10% onoga što je naučila. Jednostavnom matematikom, osoba B provela je devet puta više vremena učeći nego osoba A, zadržavši istu količinu informacija (A: 1 * 0.9 = B: 9 * 0.1).

Dok se o tačnim brojkama može raspravljati, pouka je jasna. Način da se ima više vremena nije da se tipuje na male pobede, kao što je gledanje YouTube tutorijala koji traju pet minuta umesto 15, već na velike pobede, kao što je izabrati najefektivniju metodu od starta. Takođe nije rešenje ni da se konstantno oslanjamo na besplatne alternative, kada investiranje u idealno rešenje može da uštedi mesece, ako ne i godine napora, grešaka i što je najvažnije, vremena.

Cilj je maksimalno iskoristiti ograničeno vreme koje imamo fokusiranjem na rešenja koja daju najveći efekat, a reći ne svemu ostalom.

U dobu beskrajnog pristupa informacijama i bezbrojnih ometanja, sposobnost zadržavanja više znanja je snažna veština kojom se brže postiže bilo koji cilj koji imamo.

Učenjem kako da se setimo više informacija svakog dana možemo da provedemo manje vremena obnavljajući staro znanje, i fokusirati se na sticanje novog.

Svi imamo malo vremena, a danas ste mlađi nego što ćete ikada biti. Pitanje je: kako ćete najbolje provesti to vreme?

KOMENTAR

Unesite komentar
Molimo vas unesite vaše ime