Decembar je period sumiranja utisaka koje su događaji iz prethodnih 11 meseci ostavili na nas. Na vagu se stavljaju greške, dobre odluke, uspesi, neuspesi, srećni i tužni trenuci. Kada konačno podvučemo crtu, kažemo sebi: „Sledeće godine ću drugačije”. Zašto? Ko određuje kada će početi promena koju mi smatramo važnom?

O fenomenu novogodišnjih odluka rađena su različita istraživanja, upravo zato što veliki broj ljudi ima ovu naviku. Gotovo svaki čovek je bar jednom u životu napisao ili konstruisao u svojoj glavi listu želja i odluka koje bi želeo da ostvari u godini koja sledi. Ove liste su iz godine u godinu prilično slične ili sadrže bar tri fiksne stavke koje se, po pravilu, nikada ne ostvaruju. Gde grešimo? Da li je praznični duh toliko uzeo maha da danas prosečan čovek smatra da će mu se želja ostvariti samo ako je dovoljno jako poželi u novogodišnjoj noći? Za odgovor na ova pitanja možemo pokucati na više vrata.

Psiholozi će nam reći da se radi o prirodnoj tendenciji čoveka da sumira, upoređuje i čeka da se završi određena celina kako bi u novoj celini radio stvari drugačije. Ljudi koji kreiraju marketinške kampanje povodom praznika uglavnom su veoma vešti u „čitanju” ovih ljudskih tendencija, pa na osnovu toga i stvaraju magičnu prazničnu atmosferu koja nam daje prostora da poželimo šta god hoćemo. Realistično razmišljanje nas može odvesti od tačke A do tačke B, mašta nas može odvesti bilo kuda. Sloboda koja nam je data često je, paradoksalno, nešto što nas najviše sputava.

Uzmite stvari u svoje ruke

Iako smo svesni da promena datuma ne donosi promenu života, svi ćemo se potajno nadati da ćemo biti u stanju da određene krivine ispravimo. Zapravo, snaga i spremnost za promene postoje u svakom pojedincu, a promena poslednje cifre u datumu nema naročite veze sa tim. Naš magični datum nije prvi januar, već svaki dan od januara do decembra. Promene ne dolaze dočekom nove godine već odlukom. Ako uzmemo stvari u svoje ruke i ne prepustimo ih čarima jedne večeri, mnogo su veće šanse da ćemo ih, zapravo, i ostvariti.

U prilog prevelikim očekivanjima tokom prazničnog perioda ide i činjenica da je najveća stopa depresivnih ljudi koji se javljaju za pomoć upravo u periodu praznika. Pored toga što očekujemo previše od sebe, očekujemo i od ljudi oko sebe i od samih životnih prilika. Kao da, odjednom, sve što smo uradili nije bilo dovoljno.

Neka ove godine rad na sebi ne bude stvar datuma već stvar izbora svakog od nas. Dajmo sebi prostora da period praznika i odmora provedemo ubirajući plodove proteklog rada i radujući se novim izazovima. Ostavimo velike odluke za trenutak kada budemo bili spremni da na njima radimo i da im se posvetimo.

Pronađite svoju meru uspeha i zadovoljstva

Definicija uspeha zahteva da se s vremena na vreme osvrnemo na ono što smo postigli na putu kojim se krećemo. Jedna statistika nam govori da čovek sa 50% svoje energije uspešno odrađuje 90% određenog zadatka koji je pred njim, a da bi odradio 100% tog istog zadatka potrebno je da da još 50% energije. Ove brojke ostavljamo vama na tumačenje. Pronađite svoju meru uspeha i svoju meru zadovoljstva.  

Odolevanje tendenciji da u ovom periodu ne poželimo mnoštvo stvari nije lak zadatak. Ipak, ova priča nije nosila poruku da treba da prestanemo da maštamo. Ova priča je samo podsetnik da ono čega se setimo 31. decembra ne treba da zanemarimo već u drugoj nedelji januara, već da aktivno radimo na tome tokom cele godine. Šta nam donosi nova godina ostaje da vidimo, ali ono u šta smo sigurni, kako bi to Duško Radović rekao, jeste: Početak – eto šta je na kraju.

Srećni praznici!

KOMENTAR

Unesite komentar
Molimo vas unesite vaše ime