Na osnovu mišljenja velikog broja stručnjaka iz oblasti psihologije, kao i FBI pregovarača za talačke situacije, špijuna, pa čak i astronauta, samoobmanjivanje i neznanje su dve stvari koje najviše sputavaju ljude.

Šta je samoobmana?

Kada ne vidite sebe objektivno, kada ne znate koje su vam vrline i još važnije – koje su vaše slabosti.

Kada niste svesni kognitivne pristrasnosti, šablona i mentalnih blokada, koji vas sprečavaju da ostvarite ciljeve. Samozavaravanje je kada sami sebe sputavate.

Odbijanje kritike i neosvrtanje na greške jer vam se to ne dopada i neprihvatanje tuđe ideje jer vam se ona jednostavno ne sviđa.

Traženje izgovora i krivca za neuspeh umesto da prihvatite odgovornost.

Nepostojanje uvida u verovanja koja vas ograničavaju i neprepoznavanje obrazaca samosabotaže koja vam se konstantno dešava.

Zašto je važno poznavati sebe?

„Ono što učenik mora da nauči, ako će uopšte nešto da nauči, jeste da će svet uraditi ogroman deo posla umesto tebe, ako sarađuješ sa svetom tako što prepoznaš kako on zapravo funkcioniše i adekvatno se postaviš u odnosu na tu realnost. Ako ne dopustimo svetu da nas uči, svet će nam održati predavanje”, rekao je Džozef Tasman.

Dobra stvar sa ovim citatom je i to što se može primeniti i na poznavanje samog sebe. Morate da shvatite kako zapravo funkcionišete i da se ravnate prema toj stvarnosti. Nerazumevanje kako stvari zapravo stoje je jedna od najvećih životnih zamki u koje možete upasti.

Posedujete i vrline i mane. Rej Dalio, osnivač hedž fonda Bridgewater, stvorio je neverovatan besplatni resurs „Principi”, koji podučava filozofiji njegovog viđenja sveta. Samospoznaja i potraga za objektivnom istinom glavne su ideje njegovog rada.

„Čudan je svet u kojem postoji strah od pravljenja grešaka i fobija od poznavanja svojih slabosti. Greške su deo procesa i svako ima slabosti. Najbolji ljudi koje ja poznajem imaju slabosti i postali su uspešni jer su znali kako da ih nadomeste. Oni su svesni. Najgluplji ljudi koje znam i najneuspešniji su oni koji neće da priznaju svoje slabosti i da se izdignu iznad njih. Zato, vežbe kroz koje prolazimo stvorili su ljudi koji su izabrali želju da budu deo radikalno istinitog, radikalno transparentnog okruženja i da se baziraju na dokazima”, kaže Rej Dalio.

Prihvatanje svojih grešaka

Videli smo šta kaže milijarder, a sad je na redu psiholog koji je analizirao na desetine hiljada ljudi.

„Umesto da uče iz grešaka i da pokušaju da ih poprave, ljudi sa okoštalim umom jednostavno pokušavaju da poprave svoje samopouzdanje tako što traže krivca ili izgovore. Učenje iz sopstvenih grešaka traje sve dok ne počnete da ih negirate”, kaže Kerol Dvek.

Ova poslednja rečenica je vrlo važna. Jedini način da učite iz grešaka jeste da zapravo prihvatite da ih pravite. Budite svesni sebe dovoljno da kažete „Da, zabrljao sam” i da prihvatite odgovornost za to.

Bez samosvesnosti konstantno ignorišete povratnu informaciju realnosti. Kerol Dvek kaže da ljudi koji žele da poprave svoje samopouzdanje pribegavaju poređenju sa ljudima koji su napravili još veće greške, ili traženju krivca ili načina da se porekne da je do neuspeha uopšte došlo… Ništa od ovoga nije način da se ide napred, ističe ona.

Neuronaučna istraživanja su pokazala da je deo mozga zadužen za procesuiranje grešaka veoma malo aktivan kod ljudi koji imaju okoštao um. Oni se prosto brže-bolje izmiču od svojih grešaka. To rezultira time što sledeći put u sličnoj situaciju oni ne prave korekciju, za razliku od ljudi čiji je um otvoren za stalni razvoj, kod kojih je ovaj deo mozga veoma aktivan; oni se suočavaju sa greškom, uče iz nje i ispravljaju je.

Lekcije koje nas uče svi, počev od američkih specijalnih jedinica ratne mornarice Navy Seals do antičkih stoičkih filozofa, jeste da preuzmemo odgovornost za svoje greške – da budemo svesni da smo zabrljali stvar i da prihvatimo odgovornost – ovo je jedini način da dobijemo priliku da nešto naučimo.

Najstrašnija stvar kod manjka samosvesnosti jeste Daning–Krugerov efekat, tj. teza da što je osoba nesposobnija, manje je svesna da je nesposobna. Što će reći da oni koji najmanje poznaju sebe uopšte nisu dobro upoznati sa činjenicom da tu postoji problem.

Kako da budete više samosvesni?

Dobra vest jeste da možete da postanete bolji. Možete izgraditi samosvesnost pomoću mnogo strategija.

Meditacija

Prva stvar kojoj nas meditacija uči jeste kako da budemo svesni svojih misli i pristrasnosti. Ovo je ključan korak u putu ka samosvesnosti i samospoznaji.

Neka vam um bude otvoren za rast

Otvoren um usmeren na rast omogućava vam da sagledate svoje greške i mane bez ometanja ega i odbrambenog mehanizma. Daje vam mogućnost da objektivno sudite o svojim sposobnostima. Ovo je kamen temeljac poznavanja sebe.

Pišite dnevnik

Zapisivanje će vam razbistriti misli; razvijaćete samosvest, a tu je i mogućnost naknadnog uvida u svoja ranija razmišljanja.

KOMENTAR

Unesite komentar
Molimo vas unesite vaše ime