Protesti. Svi ih vidimo. Diskutujemo o njima. Neki od nas čak i učestvuju u njima. Svet izgleda kao da je zapao u stanje nezadovoljstva zbog uspona istaknutih individua ili grupa koje zauzimaju centralno mesto u savremenoj politici.

Međutim, istinski fenomen nije veliki broj ljudi koji koriste svoje pravo na slobodu govora. Ono što je fenomen je efekat koji otvoreno izražavanje ima na učesnike i one koji gledaju.

Volimo da mislimo da imamo otvoren um, bez obzira na to koliko su naša opažanja iskrivljena. Iako sigurno ima nekih čije su namere čiste – drugi su preuzeli ideju otvorenosti i počeli da je koriste kao formu diskriminacije.  

Oni učvršćuju svoja uverenja bez obzira na to koju dodatnu informaciju dobiju i odbacuju one koji im se suprotstave. Ovo ironično prouzrokuje da opozicija reaguje na isti način.

Nekada nepokolebljiv i pravedan povod može preuzeti formu zatvorenih predrasuda. Ovakav stav ostavlja sve osobe koje su uključene u odbrambenom stavu i u nastojanju da dokažu da su baš njihova mišljenja validna. Ovo se obično naziva “efektom bumeranga”.

Mi nismo rođeni da budemo otvoreni

Doktor Sol Levin iz magazina “Psihologija danas” veruje da ove razvijene predrasude mogu proizilaziti iz naše unutrašnje želje za striktno pozitivnom i saglasnom informacijom. Levin navodi:

…Ovakvo poricanje je slično “Istinitosti” Stivena Kolbera, u smislu da ljudi koji poriču, čvrsto odbijaju da prihvate proverene naučne činjenice zato što one stoje na putu njihovim krutim idejama.

Svaka osoba želi da veruje da je istina ono u šta veruje. U ovom stadijumu i dalje postoji normalan i racionalan odgovor na dodatne informacije i samim tim sposobnost da se mišljenje promeni.

Međutim, onda kada izgradimo emotivnu konekciju sa idejom ili uverenjem, ta logika više ne igra nikakvu ulogu. Jedini cilj je da budemo u pravu, bez obzira na to koja informacija može da se nauči.

Kad se ovo desi, osoba o kojoj je reč više se ne bori samo za neki povod, već za sopstveni ego, stabilnost i njeno lično razumevanje istine. Ovo zauzvrat uzrokuje da se osoba zatvori za bilo šta što može biti suprotno od njenog ubeđenja, praveći beskrajni ciklus nezakonito prisvojenih informacija i generalnog zastoja u mentalnom i emotivnom razvoju – odnosno konzervativnog razmišljanja.

Ovo ne znači da ne možemo da postanemo otvoreni

Kada dozvolimo sebi da nam se ovo desi, to ne samo da ugrožava naš lični razvoj, već takođe ometa edukaciju i želju drugih da vide suprotnu tačku gledišta.

Kada se jednom emocije ubace u racionalnu raspravu, konflikt ima tendenciju da se preseli sa polja razuma na egoističan, samostalni motiv.

Ako možemo da zaustavimo sebe pre nego što dođemo do ove tačke, možda ćemo imati šansu ne samo da naši glasovi budu primećeni, već i da čujemo druge i eventualno dobijemo neka saznanja o tome zašto uopšte postoji tako neprijateljsko neslaganje.  

Nema kraja raspravi kada jednom odbijete da prihvatite celinu nečijeg mišljenja. Trebalo bi barem da pokušamo da razumemo i izmirimo naše ideje sa onima koje dolaze od suprotne strane.

Ako ništa drugo, samo malo saosećanja može otvoriti vrata konverzaciji koja zaista može dovesti do rešenja.

Ako iskoračite “van” sebe naići ćete na razumevanje

Pre nego što napravite vaš protestni natpis, otrčite na društvene mreže da se žalite, ili vičete satima vašem prijatelju koji se slaže sa vama, imajte na umu ovo:

  • Ne možete rešiti problem ako ga u potpunosti ne razumete.
  • Ego može da se nađe na putu onoga što je ispravno ili pravedno.
  • Nije svako neprijatelj, možda su samo loše informisani.
  • Saosećanje će vam doneti pažnju. Osuđivanje će vas koštati toga da vas niko ne sluša.

Divno je biti u pravu, u redu je pogrešiti, ali najbolje je razumeti i biti shvaćen. Budite pribrani i iskreni u svojim nastojanjima. Budite otvoreni za tuđa mišljenja.

Nemojte sami sebi blokirati put i dozvolite razumu da interveniše kada vaše emocije počnu da izviruju na površinu.

KOMENTAR

Unesite komentar
Molimo vas unesite vaše ime