Dvopolne životinje su poznate kao ginandromorfi. Ove životinje imaju i muške i ženske karakteristike, koje su skoro po pravilu podeljene tačno na pola njihovog tela.

Ova pojava može da se vidi kod jednog od deset hiljada leptira i drugih insekata, ali se sreće i kod rakova – pogotovo kod jastoga i ostalih zglavkara. Kako dolazi do ove pojave?

Sve životinje koje se razmnožavaju polnim putem počinju svoj život kao jajna ćelija ili zigot, koji se iznova i iznova deli mitozom. Od jedne ćelije nastaju dve, od te dve nastaju četiri ćelije i tako dalje, sve dok na kraju ne dobijemo mladunce.

Kod sisara se te ćelije diferenciraju tokom razvoja, tako da, kada se podele, one mogu manje-više da postanu bilo koje tkivo. Ali kod zglavkara sve ove rane faze deobe ćelija su predodređene. Tako, na primer, kada se zigot leptira podeli, te prve dve ćelije će pojedinačno odrediti levu i desnu stranu životinje. Druga podela će odrediti kako će izgledati prednji i zadnji deo tela, a treća podela određuje gornji i donji deo tela.

Mutacije hromozoma

Još jedna stvar o kojoj moramo da vodimo računa jeste da svaka ćelija, pre nego što se podeli, ima svoj DNK kod, koji se sastoji od dva seta hromozoma – po jedan za svaku novu ćeliju. U tim kodovima je sadržana i informacija o polu organizma, koji određuju hromozomi koje mi zovemo x i y hromozomi. Kod leptira, xy je ženska, a xx je muska jedinka, dok je kod ljudi suprotno. Ako dođe do mutacije kod ovih hromozoma veznih za pol, informacije sa hromozoma se najčešće i dalje mogu pročitati – na primer, ako životinja završi sa samo jednim x hromozomom a bez y hromozoma, postaće ženka. Ako dobije tri x hromozoma, postaće muška jedinka.

Ako nešto krene naopako u najranijim fazama mitoze i hromozomi vezani za pol se ne razdvoje pravilno, nove ćelije mogu da završe sa previše hromozoma, dok ih druga ćelija nema dovoljno. Na primer, mužjak leptira lastin repak bi u normalnim okolnostima imao xx hromozome. Međutim, ako dođe do ove pojave, jedna ćelija dobija jedan x hromozom, što ga čini ženskom jedinkom, a druga ćelija dobija tri x hromozoma, što ga čini muškom jedinkom. A onda bi sve ćelije koje nastaju iz prve ćelije bile samo muške, a sve koje nastaju iz druge – samo ženske, te bi rezultat bio bilateralni ginandromorf, koji izgleda kao jedna polovina muškog i jedna polovina ženskog leptira koje su zalepljene jedna na drugu.

Ukoliko dođe do greške u kasnijim podelama ćelija, možete da dobijete još čudnije kombinacije koje podsećaju na zakrpe ili mozaik muških i ženskih karakteristika.

U nastavku teksta možete pogledati epizodu emisije Super nauka koja je posvećena upravo dvopolnim životinjama. U njoj ćete saznati i po čemu se ginandromorfija razlikuje od hermafroditizma, kao i da li je ginandromorfija moguća kod ljudi i drugih sisara.  

KOMENTAR

Unesite komentar
Molimo vas unesite vaše ime