U životu se često susrećemo sa lažima. Neki lažu zbog postizanja koristi, neki da bi se izvukli iz neprilika, ali postoje i one male laži koje dobronamerno izgovaramo onda kada nekoga ne želimo da povredimo.

U laganju smo bolji nego što volimo da mislimo. Naučnici koji izučavaju laganje kažu da su osobe koje lažu veoma retko svesne da to i čine. Koju svrhu ima laganje?

Sa laganjem počinjemo veoma rano. Neka istraživanja ukazuju na to da lažemo već u šestom mesecu života. Verovatno ste nekada videli bebu kako se pravi da plače, zar ne? Vrlo je očigledno, jer počnu da plaču, onda provere da li ih neko gleda, pa nastave dok ne dobiju šta žele. Zanimljivo je i to da, dok stignu do fakulteta, deca slažu roditelje svaki peti put kada razgovaraju.

Patološki lažovi konstantno lažu i varaju druge ljude. Oni su jako dobri u samoobmani. U trenutku kada lažu, oni iskreno veruju u sopstvenu laž. U ovoj epizodi Super nauke saznajte koja je razlika u mozgu normalne osobe i patološkog lažova. Saznajte više o laganju i otkrijte kako govor tela i reči koje koristi mogu da otkriju lažova.

KOMENTAR

Unesite komentar
Molimo vas unesite vaše ime