Nauka ima reputaciju kao jedna od najlogičnijih i najracionalnijih ljudskih načina zabave, ali kako pisac S.D. Taker otkriva u svojoj novoj knjizi, ovo nije uvek bio slučaj. Autor “Zaboravljene nauke” pominje neke od najzanimljivijih svetskih naučnih teorija.

1) Darvinističke vile

U 1913. godini, engleski sveštenik po imenu Čarls Vebster Lidbiter (1854-1934) objavio je knjigu pod nazivom “Sakrivena strana stvari”, u kojoj je pokušao da stvori totalno novi ogranak stabla evolucije… za vile.

Lidbiter je elaborirao svoju teoriju “evoluiranja”, kako ju je nazvao, pričajući kako postoji nekoliko različitih linija redova evolucije vila u prirodi. Prema rečima Lidbitera: “Vile su originalno bile trave i žitarice, kao što su pšenica i ovas, kada je u pitanju biljno carstvo. Nakon toga, počele su da se razvijaju u mrave i pčele kada je u pitanju životinjsko carstvo. Sada su dostigli nivo ovih sićušnih bića iz prirode.”

Onda kada su ovi insekti evoluirali u vile, Lidbiter je rekao da su postali veoma prijatni za posmatranje – i defintivno ih je posmatrao, raspoređujući ih u različitih rodove baš kao što bi uradili Darvin ili Lineus. Prema rečima Lidbitera, različite vrste vila imaju “sopstvene boje, praveći razliku između roda ili vrste, kao što se ptice razlikuju po perju.”

S obzirom da su vile imaginarna bića , naravno, Lidbiter nije bio u mogućnosti da pruži bilo kakav materijalni dokaz njegovih tvrdnji.

2) Nacistički lek

Nacisti su izvršili mnoge gnusne eksperimente tokom njihovog boravka na vlasti, a neki od najčudnijih su bili sprovedeni od strane Dr. Sigmunda Rašera (1909-1945).

Rašer je bio lekar koji je koristio svoj uticaj kao poznanik sa načelnikom SS-a (Zaštitnog odreda), Hajnriha Himlera, da sprovede niz eksperimenata na zatvorenicima Dahau logora.

Jedan od Rašerovih najneobičnijih eksperimenata imao je veze sa zamrzavanjem. Želeći da sazna najbolji način kako da izleči pilote koji su bili izvučeni iz hladnog Severnog mora (i da bi simulirali uslove sa kojima se nemačka vojska suočavala na Istočnom frontu), Rašer je prisiljavao zatvorenike da stoje goli napolju na zimi čak 14 sati, ili ih je potapao u rezervoare sa ledenom vodom. Zatim je pokušavao da ih povrati iz stanja nesvesti tako što ih je stavljao u kade sa vrelom vodom.

Himler je, međutim, imao drugačiji predlog. Žene ribolovaca Severnog mora, tvrdio je, oživljavale su svoje polu-utopjene muževe tako što bi ih odvele u krevet i koristile toplotu svog tela da ih zagreju. Kako bi testirao ovu teoriju, Rašer je doveo Romkinje iz Ravensbruka, skinuo ih je i zatim namestio žrtve hipotermije da leže u nekoj vrsti ljudskog sendviča između njih. Bilo je zaključeno, međutim, da su kade sa vrućom vodom bile delotvornija opcija.

Rašerov pad konačno se dogodio ne kao rezultat njegove neverovatne surovosti, već zbog njegovog običaja da kidnapuje bebe. Tvrdeći da je našao novi način da produži razdoblje za vreme kojeg žena može rađati decu, Rašer je počeo da širi obaveštenja o “činjenici” da je njegova žena rodila troje dece bez obzira na to što je imala skoro 50 godina. Impresioniran, Himler je koristio fotografije Rašerovih potomaka za propagandne svrhe i bio je šokiran kada je kasnije otkrio da su bebe zapravo bile ili ukradene ili kupljene kako bi omogućile Rašeru da napreduje u svojoj karijeri.

Rašer je na kraju bio zatvoren u Dahau logoru (nakon prvog hapšenja u Buhenvaldu) i po kratkom postupku je bio streljan u aprilu 1945.

3) So: tajna života

Američki homeopata Čarls Ventvort Litlfild (1859-1945) tvrdio je da je uspeo da otkrije samu tajnu života.

Kad su pacijenti došli kod njega koji su imali posekotine, Litlfild bi im izrecitovao kratku molitvu koja bi im pomogla da se izleče. Jednog dana Litlfild je uzeo uzorak (navodno od pacijenta) organskih telesnih soli koji pomažu u zgrušavanju krvi i molio se nad tim uzorkom dok je dokono razmišljao o piletini. Nakon toga je ispitao uzorak pod mikroskopom. Na njegovo iznenađenje, uočio je da sada formirani kristali soli liče na potpuno istu piletinu o kojoj je malo pre toga razmišljao!

Prepostavljajući da je telepata, godine 1919. Litlfild je objavio knjigu u kojoj je otkrio da je jakom koncentracijom na male gomile soli uspeo da učini da kristali liče na američku nacionalnu maskotu, ujka Sema.
Ono što je jednako bilo čudno je da kad je Litlfild ostavio so na neko vreme, ona su se navodno pretvorila u male životinje kao što su krabe, majmuni, ribe, pa čak i minijaturni ljudi. Mnogi od njih nisu bili živi, osim rase mikroskopskih oktopoda, koji su iz nekog razloga bili živi. Ovo, rekao je Litlfild, je kako je život na Zemlji nastao – od sitnih oktopoda koji su se spontano formirali od gomile “vidovite” soli.

4) Jabuke takođe imaju osećanja

Proslavljeni švedski dramaturg i pisac Avgust Strajndberg (1849-1912) nije bio naučnik – ali je zasigurno mislio da jeste. Bilo je momenata, na primer, kada je odlučio da biljke imaju nervni sistem, iako niko – čak ni baštovan ni botaničar – nikad nije to primetio.
Odlučan da dokaže svoju teoriju, Strajndberg je počeo da nosi špric u svom džepu za vreme svoje ranojutarnje šetnje i da ubrizgava morfijum u različite komade vegetacije na koje bi nailazio da vidi da li će moći da se “naduvaju”. Pošto ga je jednog dana primetio policajac koji ga je uhvatio za vreme akcije ubrizgavanja jabuka ovom drogom, Strajndberg je bio uhapšen. Tek kad je veliki dramaturg počeo da objašnjava šta je zapravo radio, bio je pušten; policajac je obrazložio da je to prosto bio bezopasan ekcentrik, a ne zlokobni trovač voća.

5) Zdravo, homunkulus

Homunkulus je neka vrsta veštačkog “malog čoveka” koji je trebalo da se uzgaja u sudovima u laboratorijama od strane alhemičara starog doba. Nesumnjivo najpoznatiji izveštaj stvaranja homunkulusa je prosleđen od strane Paracelzusa (1493-1541), nemačko-švajcarskog medicinskog genija, hemičara, astrologa, mistika, pijanice, notornog galamdžije i alhemičara. U svojoj knjizi “De rerum natura”, Paracelzus daje sledeće instrukcije:

“Staviti spermu muškarca da sama od sebe istruli u tikvinom sudu i bude zapečaćena u konjskoj balezi, u razmaku od 40 dana, sve dok ne počne da postaje živa i da se pomera… Posle ovog vremena, postaće nešto kao čovek, a ipak providno i bez tela. Onda nakon toga, ako se svakog dana pažljivo i promišljeno hrani sa čovekovom krvlju i ako se za vreme tih 40 dana drži u uvek istoj toploti konjske balege, postaće pravo živo novorođenče.”

Paracelzus je zapravo tvrdio da je on sam stvorio homunkulusa na ovaj način, koji je bio visok 12 inča.

6) Život ptica

Remek-delo lekara-filozofa iz Norfolka Ser Tomas Braun (1605-1682) bila je njegova knjiga iz 1646. po imenu “Pseudodoxia epidemica”, katalog široko rasprostranjenih zabluda ili “vulgarnih grešaka” koja je sadržala detalje neverovatno čudnih eksperimenata koje je Braun smislio kako bi se iste proverile ili opovrgnule.

Jedna “vulgarna greška” koju je Braun istražio je bila neobična ideja da bi bešenje mrtvog vodomara na kanap napravilo veoma precizan vetrokaz.

Kad je uspeo da nabavi takvu mrtvu pticu, Braun ju je obesio na gredu, a ona se samo nasumično ljuljala. Nabavivši drugu pticu, obesio ju je pored prve i otkrio je da su životinje okrenute u potpuno različitim pravcima. Mrtvi vodomari, kako je Braun zaključno demonstrirao, nisu imali nikakvu posebnu sposobnost da odrede pravac vetra.

7) Mlađi nego što izgleda

Nauka i religija često su bile u konfliktu. Možda najgenijalniji pokušaj da se objedine poetski iskazi biblije sa stvarnim geološkim činjenicama potekao je od viktorijanskog zoologa Filipa Gosa (1810-1088). Gos je bio cenjeni prirodnjak koji je bio i pronalazač akvarijuma i vodeći svetski stručnjak kada su u pitanju genitalije leptirova (čudno ali istinito), tako da su neverovatne tvrdnje koje je izneo u svojoj kontroverznoj knjizi iz 1857. po imenu “Središte: pokušaj oslobađanja geološkog čvora”, šokirale viktorijanski naučni svet.

U ovom često ismevanom delu, Gos je izneo neobičnu tvrdnju da su svi fosili i prastare geološke karakteristike prosto lažnjaci postavljeni od strane Boga kako bi testirao našu veru. Kosti izumrlih životinja, ostaci iščezlih vulkana, znaci koji indiciraju da su naši pejzaži formirani milionima godina od strane glečera i reka – sve to, rekao je Gos, je nastalo od Jehove isključivo kako bi naša planeta izgledala “realnije”.
Baš kao što scenograf može pozicionirati hranu i posuđe na sto na bini za obrok koji nikad nije postojao kako ne bi razbio iluziju realnosti za one koji posećuju pozorište, tako je i Bog postavio fosilne ostatke životinja kao što su vunasti mamuti, koji nikad nisu zaista postojali, da leže zatrpani ispod slojeva stena i sedimenata. Ova posvećenost kreiranju verodostojnosti božanstva je bila tolika, Gos je objasnio, da je čak otišao toliko daleko da razbaca izmet fosila dinosaurusa po celoj zemaljskoj kugli!

KOMENTAR

Unesite komentar
Molimo vas unesite vaše ime