Švedska akademija objavila je dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost to je britanski pisac Kazuo Išiguro.

Kazuo Išiguro je pisac i scenarista „koji u romanima velikih emotivnih padova otkriva bezdan ispod našeg iluzornog osećaja povezanosti sa svetom”, stoji u obrazloženju žirija Švedske akademije.

Išiguro je poreklom iz Japana, iz Nagasakija, a kao dečak se sa porodicom preselio u Veliku Britaniju. Diplomirao je na Univerzitetu u Kentu, a magistrirao na Univerzitetu Istočne Anglije. Književnu karijeru započeo je 1981. godine, kada je u godišnjaku „Stories by New Writers” objavio kratke priče.

Objavio je osam romana, a njegova najpoznatija dela su „Ne daj mi nikada da odem” i „Ostaci dana”, za koje je dobio Bukerovu nagradu. Ugledni časopis „Tajms” ga je 2008. uvrstio na listu 50 najvećih britanskih pisaca od 1945. godine.

Nagrada će mu biti uručena 9. decembra na svečanoj ceremoniji u Stokholmu.

Kako se bira dobitnik Nobela?

Dobitnika Nobelove nagrade za književnost bira Švedska akademija, koju čini 18 Šveđana izabranih tajnim glasanjem za tu doživotnu dužnost. Više od polovine članova mora da glasa za pobednika, koji se bira među 350 autora koje predlažu književni stručnjaci i bivši nobelovci iz celog sveta.

Akademija svake godine u februaru utvrđuje listu svih predloženih kandidata, a zatim se u maju izbor sužava na pet, o kojima članovi Akademije raspravljaju tokom leta. Već sredinom septembra ime nagrađenog pisca je poznato žiriju, ali se čuva u strogoj tajnosti do samog proglašenja, početkom oktobra. Zanimljivo je da pola sata pre zvanične objave sekretar Akademije poziva telefonom dobitnika kako bi mu saopštio vest.

Dosadašnji dobitnici Nobela za književnost

Sili Pridom (Sully Prudhomme)

Nobelova nagrada za književnost je jedna od pet nagrada utemeljenih oporukom Alfreda Nobela iz 1895. godine. Prvi put je dodeljena 1901. godine. Prvi laureat za književnost bio je francuski pesnik i filozof Sili Pridom. Do danas ju je dobilo 113 pisaca. Nagrada nije dodeljena sedam puta: 1914, 1948, 1935 i 1940–1943.

Po želji Alfreda Nobela, ova nagrada dodeljuje se „osobi koja je na polju književnosti proizvela najistaknutije delo u idealnom pravcu. Novčana nagrada je devet miliona švedskih kruna (oko milion evra).

Nobelovu nagradu za književnost, između ostalih, osvojili su Vilijam Fokner, Pablo Neruda, Aleksandar Solženjicin, Ernest Hemingvej, Džon Stajnbek, Tomas Man, Herman Hese, Andre Žid, Alber Kami, Radjard Kipling, Džordž Bernard Šo, Semjuel Beket, Ginter Gras, Gabrijel Garsija Markes i Elfride Jelinek.

I na spisku onih koji je nisu osvojili ima mnogo uglednih imena, kao što su Lav Tolstoj, Džozef Konrad, Henrik Ibzen, Anton Čehov, August Strindberg, Džejms Džojs, Rajner Marija Rilke, Emil Zola, Marsel Prust, Horhe Luis Borhes, Bertolt Breht, Virdžinija Vulf i Franc Kafka.

Prethodnih deset dobitnika su Bob Dilan, Svetlana Aleksijevič, Patrik Modijano, Alis Manro, Mo Jen, Tomas Transtremer, Mario Vargas Ljosa, Herta Miler, Žan-Mari Gistav le Klezio i Doris Lesing.

Ivo Andrić – jedini laureat sa naših prostora

Ivo Andrić

Kao što je svima poznato, Ivo Andrić je jedini laureat sa ovih prostora. On je 1961. dobio ovo prestižno priznanje „za epsku snagu sa kojom je nalazio teme i oslikavao ljudske sudbine izvučene iz istorije njegove zemlje”, kao što je navedeno u obrazloženju Nobelovog komiteta. Novčanu nagradu od milion dolara Andrić je poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini.

Nakon Ive Andrića, retki su pisci sa ovih prostora koji su predlagani za Nobelovu nagradu za književnost. To su bili Meša Selimović, Desanka Maksimović, Vasko Popa, Miodrag Pavlović i Danilo Kiš (čije je ime navodno bilo u koverti, ali je prerano preminuo). U novije vreme, na predlog iz SAD-a i nekih evropskih zemalja, Milorad Pavić je ulazio u krug za razmatranje.

Zanimljivosti o dobitnicima Nobela za književnost

Vinston Čerčil (Winston Churchill)

Od svih dosadašnjih laureata nagradu nisu primila dvojica. Prvi je francuski filozof Žan-Pol Sartr, koji je odbio da primi nagradu 1964. godine, čime je pokazao doslednost u odbijanju svih zvaničnih počasti. U pismu Akademiji naveo je: „Nije isto ako ja potpisujem svoje tekstove kao Žan-Pol Sartr ili kao Žan-Pol Sartr, dobitnik Nobelove nagrade. (…) Pisac, dakle, treba odbiti da ga pretvore u instituciju, čak i kad se to dogodi na najčasniji mogući način, kao u ovom slučaju.“

Ruski književnik Boris Pasternak je 1958. dobio nagradu „za vidne zasluge u savremenoj lirskoj poeziji i za književno stvaralaštvo na tradicionalnom poprištu velike ruske proze“, ali je pod pritiskom države bio primoran da je odbije. Vlasti i establišment u Sovjetskom Savezu su na ovo priznanje reagovali kao na provokaciju, i na pisca je vršen ogroman pritisak da se odrekne priznanja, što je on na kraju i uradio. Diploma i medalja Nobelove nagrade su tek 1989. uručene njegovom sinu Evgeniju Pasternaku.

Iako mnogi smatraju da je Vinston Čerčil dobio Nobelovu nagradu za mir, on je 1953. godine osvojio Nobelovu nagradu za književnost. Negova najpoznatija dela su Svetska kriza, Drugi svetski rat i Istorija ljudi koji govore engleski.

Postoje i brojne anegdote koje prate laureate, a jedna od najpoznatijih je ona da je Rabindranat Tagore u stokholmski hotel doveo svoju kozu, jer je pio samo njeno mleko. Priča se i da je Knut Hamsun dobijanje priznanja proslavio u kafani, gde je pijan pokušao da nagradni ček pokloni konobaru. Konobar je to odbio, a pri povratku u hotel, Hamsun je ipak ček izgubio u liftu. Liftboj je ujutru piscu vratio ček. I Džon Stajnbek je izgubio svoj ček, ali ga je tri dana kasnije njegova prijateljica pronašla u svojoj tašni.

KOMENTAR

Unesite komentar
Molimo vas unesite vaše ime