Jedno od tri sveta rođenja koja praznuje Pravoslavna crkva jeste rođenje Svetog Jovana Preteče, koje se obeležava danas i u narodu se popularno zove Ivanjdan.

Od oca Zaharija, sveštenika, i majke Jelisavete, Bogorodičine rođake, Jovan je kao mlad otišao u pustinju gde se hranio korenjem i divljim medom. U propovedima je kritikovao moralno posrnuće svojih savremenika, pozivajući ih da se pokaju i vrate životu po Božjim zakonima.

Krštavao je ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim „ide onaj koji će ih krstiti Duhom svetim i ognjem”. Njegove reči su se obistinile jer je na tom mestu krstio i Gospoda Isusa Hrista.

Jovana Krstitelja je pogubio judejski kralj Irod, a njegova desna ruka, kojom je krstio Gospoda, čuva se kao najveća relikvija, uz deo Časnog krsta i mošti Svetog Petra Cetinjskog, u Cetinjskom manastiru. Ovom svetitelju posvećena su tri praznika. Krsna slava Jovanjdan, koja se proslavlja 20. januara, Ivanjdan, dan njegovog rođenja koji se praznuje 7. jula, i Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja – 11 septembra.

Običaji i verovanja

Dan rođenja Svetog Jovana Preteče i Krstitelja slavi se i kao dan kumstva i pobratimstva i prate ga različiti običaji. Narodno praznovanje Ivanjdana potiče još iz prethrišćanskog vremena, od ratarskog kulta u kojem se slavi početak žetve, kao i sunce, jer u vreme letnje dugodnevnice isijava najveću snagu. Srbi veruju da je današnji dan toliko veliki praznik da se sunce triput zaustavlja. Veruje se i da voda na današnji dan dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima i jezerima.  

Danas se pletu venčići od poljskog bilja i ivanjskog cveća žute boje. Ivanjdanske venčiće bi trebalo da pletu devojke uz pesmu, a postoji i običaj da se venčići od jovanove trave dan posle praznika kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Oni štite dom od zla, uroka i nesreće čitave naredne godine. Venci simbolizuju ovenčanje prirode – ona je u svom razvoju došla do svoje najviše tačke, sredine leta, i time se ovenčala.

Devojački praznik

Ivanjdan se naziva i devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren upravo njima. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana devojke pale ivanjdanske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže i čačanskog kraja palile su s večeri živu vatru ili kres, a noseći vence ivanjskog cveća celu noć su igrale i pevale. Postoji i verovanje da noć uoči Ivanjdana treba hvatati svice i nositi kući. Lepe, mlade Gružanke na ovaj dan su u saksiji sejale po malo žita, a na Petrovdan gledale kako je niklo.

 

KOMENTAR

Unesite komentar
Molimo vas unesite vaše ime