U praksi su naučnici shvatili da je smeće jedne civilizacije pravo blago za drugu. Iz tog razloga, neki istraživači bave se „đubrologijom” naukom o smeću.

Iako „đubrologija” možda neće doprineti otkriću neprocenjivih predmeta, mnogi arheolozi misle da je u pitanju najverodostojniji uvid u svakodnevni život antičkih civilizacija. Od početka čovečanstva ljudi su pravili smeće i gradili deponije, a tokom ispitivanja ovih ostataka, naučnici su naišli na brojna fascinantna otkrića o našim precima.

„Delfinožderi”

Tokom ispitivanja smeća na ostrvu Pedro Gonzales u Panami, arheolozi su otkrili da su prvi stanovnici ovog ostrva jeli meso delfina. Slična saznanja postoje o civilizacijama u Japanu i Meksiku, a ovo je prvi uvid u način ishrane tadašnjih ljudi iz Centralne Amerike. Na ostrvu, između ostalog, pronađeni su skeletni ostaci delfina, a zasad nije utvrđeno da li su stanovnici Pedro Gonzalesa lovili delfine ili su se hranili leševima koje je more izbacivalo. Jedan od arheologa ima teoriju da su ljudi koristili oblik Panamskog zaliva i da su kanuima saterivali delfine na obalu.

Oklop najstarije kornjače na svetu

Istražujući deponiju blizu poljskog grada Poreba, paleobiolog Tomas Sulej naišao je na kornjačin oklop, za koji se ispostavilo da je najstariji na svetu. Oklop je bio u odličnom stanju iako je utvrđeno da je star 215 miliona godina. Ova deponija nazvana je i Poljska visija iz doba jure jer je baš ovde pronađen veliki broj fosila dinosaurusa i riba, uključujući i dve sasvim nove vrste kornjača i dinosaurusa.

Prvo istorijsko veštačko pravljenje kopna

Danas su veštačka ostrva savim normalna pojava, naročito u Kini i Dubaiju. Međutim, pre nekoliko hiljada godina, slično su radili na Floridi pripadnici plemena Kalusa. Ovo pleme poznato je po tome što je sakupljalo školjke. Međutim, istraživanjima je dokazano da ispod sloja smeća i drugih ostataka postoji pravo veštačko ostrvo školjki, koje je pleme Kalusa, iz nekog razloga, pravilo u Estero zalivu.

Drevni grobovi za pse

Indijan Knol je arheološko nalazište blizu Kentakija u SAD, a zapravo predstavlja bunjište, odnosno deponiju. Otkako je otkriveno, 1915. godine, arheolozi su pronašli preko 50.000 predmeta, uključujući alat, oružje, nakit, ali i ljudske i životinjske ostatke. U pitanju je period između 3.000 i 1.000 godina pre nove ere, a najinteresantnije otkriće odnosi se na posebnu ceremoniju sahranjivanja pasa. Ovo je samo dokazalo da su ljudi i psi imali jedinstvenu vezu još pre pet hiljada godina.

Lično smeće Džordža Vašingtona

Tokom ispitivanja kuće prvog predsednika SAD, jedan deo arheologa pozabavio se i mestima nedaleko od vile na kojima se odlagao otpad. U smeću su pronađeni brojni predmeti iz 18. veka, poput flaša, odeće, šolja i novčića.

Tajnovita amazonska civilizacija

Istraživanjem na bunjištima u bolivijskim savanama, arheolozi su došli do novih otkrića koja potvrđuju da je ovaj deo Amazona bio naseljeniji mnogo pre nego što se dosad pretpostavljalo. Uz grnčariju, ovde su pronađeni ostaci ljudskih lobanja. Zbog poplava, bunjišta budu skrivena, pa zatim ponovo isplivaju”, a sa njima se na površini pojavljuju i novi dokazi, nekada duboko zakopani u zemlji.

Najfinije vizantijsko vino

Pre oko 1.400 godina, regija Negev u današnjem Izraelu bila je poznata po proizvodnji vina, koje je smatrano najkvalitetnijim u Vizantijskom carstvu. Ipak, tokom vekova, antičkom vinu se gubi trag, a sve ostalo je samo slovo na papiru. Međutim, tokom istraživanja bunjišta u Haluzi, pronađene su semenke grožđa koje datiraju iz istog perioda kada se ovo vino spominje kao najkvalitetnije. Istraživači se nadaju da će uspeti da reprodukuju i ponovo zasade ovu vinovu lozu i da će svet ponovo moći da pije antičko vizantijsko vino.

Praistorijski morski lav

Novi Zeland postao je dom novootkrivene vrste morskog lava. U stvari, u pitanju je praistorijska životinja koja je izumrla, ali njeni preci i dandanas žive na ovom delu planete. Otkrića su pokazala da je ova vrsta morskog lava bila dominantna u severozapadnom delu Pacifika i da je sprečila širenje drugih vrsta. Ovo se promenilo kada su prvi Polinežani počeli da ih love pre 500 godina. Ostaci praistorijskog morskog lava pronađeni su na deponijama na Novom Zelandu.

Prvo američko čokoladno piće

Pre hiljadu godina Pueblo Bonito bilo je jedno od najvećih sela Južne Amerike. Zbog veličine sela i velike brojnosti ljudi, ovde su nastajale i ogromne deponije, koje su danas prava riznica blaga za arheologe. Zasad je pronađeno oko 200.000 raznoraznih objekata, a najintrigantniji su svakako čudnovati valjkasti predmeti za koje je utvrđeno da su služili za pijenje isključivo čokoladnih napitaka. Budući da je kakao drveće bilo udaljeno skoro 2.000 kilometara, smatra se da je ovo dokaz da su se ljudi ovde bavili razmenom dobara u to vreme. Takođe, istraživači veruju da su ova čokoladna pića konzumirali isključivo bogatiji slojevi društva.

Pronađeni dokazi o postojanju Krakena?

Istraživanjem deponija u Nevadi, otkriven je fosil ihtiosaura (ribe-guštera) starog 228 miliona godina. Ono što je bilo začuđujuće jeste što je oko devet primeraka kostura bilo poslagano na neprirodan način. Prema hipotezi arheologa Marka Makmenamina, krivac za ovaj raspored kostura jeste stvorenje nalik na lignju, dugo 30 metara, koje se hranilo ihtiosaurima. Zbog položaja fosila, Makmenamin smatra da je stvorenje ovako poslagalo kosti svog plena, kao što to čine neki današnji glavonošci. Iako ova teorija potvrđuje i mitološke priče o postojanju ogromne lignje koja potapa brodove Krakena, mnogi arheolozi su odbacili ovu tezu, ne znajući i dalje zašto su ribe-gušteri baš ovako poslagani.

KOMENTAR

Unesite komentar
Molimo vas unesite vaše ime