Bombone, lizalice, čokoladice i ostale grickalice – svi se rado zasladimo njima, a posebno im se raduju deca. Sigurno ste barem jednom u životu čuli nekog roditelja koji tvrdi da njegovo dete prosto „poludi” i postane hiperaktivno kada se najede slatkiša. Super nauka otkriva da li postoji veza između unosa šećera u organizam i povećane aktivnosti kod dece.
Deca pojedu najviše slatkiša kada su na rođendanima ili drugim uzbudljivim okupljanjima sa svojim vršnjacima, pa roditelji često zaključe da njihovo ponašanje ima veze sa većom količinom šećera koju na takvim događajima unose. Međutim, ispostavilo se da šećer nema mnogo udela u raspoloženju deteta, već je ono jednostavno srećno i uzbuđeno jer se dobro zabavlja sa drugarima.
Hiperaktivnost kod dece koja se dovodi u vezu sa unosom šećera je zapravo subjektivni osećaj koji roditelji često imaju. Da bi se ova tvrdnja dokazala, sproveden je eksperiment u kojem su učestvovali dečaci uzrasta od pet godina i njihove majke.
Podeljeni su u dve grupe – jednoj grupi je rečeno da će deca dobiti sokove sa prirodnim šećerom, a drugoj da će to biti sokovi sa veštačkim zaslađivačem koji ne sadrži šećer. Zapravo, obe grupe su dobile napitke sa veštačkim zaslađivačem.
Rezultati eksperimenta
Nakon osveženja dečaci su proveli neko vreme zabavljajući se. Kada su naučnici pitali mame o ponašanju njihovih sinova, one kojima je rečeno da su deca dobila šećer ocenile su svoju decu kao hiperaktivniju i iznele su kritičke stavove o njihovom ponašanju u poređenju sa drugom grupom dečaka.
Takođe, neutralni posmatrači ovog eksperimenta primetili su da su te iste majke suviše brižno reagovale, držale se blizu svoje dece i češće ih kritikovale u toku njihove igre.
Naučnici su izveli zaključak da ne postoji povezanost između unosa šećera u organizam i povećane aktivnosti kod dece.
Šta se dešava kada unesemo šećer u organizam saznajte u novoj epizodi Super nauke. I ne zaboravite, unos slatkiša treba da bude umeren, naročito treba voditi računa koliko ih dajemo deci u razvoju.
