Da li je naše prijateljstvo sa prirodom uzajamno? Da li joj pružamo onoliko koliko dobijamo od nje ili samo neprestano uzimamo kao iz nepresušnog resursa dobara? Ako se do sada to niste zapitali, recimo da je krajnje vreme da to uradite.
Čovekova delatnost u većini slučajeva ne trpi kompromise, već nameće uslove. To znači da se retko kad prilagođavamo prirodi i da koristimo njene resurse da stvaramo i prilagođavamo sebi. Šta predstavlja ekološka arhitektura?
Ekološka arhitektura nastala je kao odgovor arhitekture i urbanizacije na trenutnu ekološku revoluciju i tendenciju da se „razmišlja zeleno“. Ekološka arhitektura pravi razliku između iskorišćavanja i korišćenja prirodnih resursa. Naime, arhitekte koje „razmišljaju zeleno“ vode računa da njihove građevine budu samoodržive, da ciklično uzimaju od prirode i vraćaju joj, da koriste prirodne izvore obnovljive energije, da prikupljaju materijale i da recikliraju.
Kako bismo približili ekološku arhitekturu, kao ideju možemo dati jedan prilično jednostavan primer koji nam je svima blizak – reč je o solarnim panelima. Da, to su upravo ona usijana bleštava ogledala na krovovima kuća koja nam upadaju u oči. Oni služe da apsorbuju sunčevu energiju koju će onda prevesti u struju. Za one koji ne vole da zalaze u dubine fizike, solarni panel nam može pomoći da skuvamo jutarnju kafu. Međutim, ekološka arhitektura je daleko više od ovoga. Njen dijapazon se širi iz godine u godinu.
I Srbija dobija prvi zeleni soliter
Zapad Evrope prednjači po broju ideja i načina da predstavi energetski održive građevine. Nekada su u pitanju neobične građevine koje su potpuno prilagođene prirodi, crpe energiju i pretvaraju je u energiju potrebnu za održivost jednog stambenog ili poslovnog objekta. Još jedna od mogućnosti jeste restauracija već nastalih objekata ugrađivanjem prilagođenih eko-sistema i zelenih površina, koje ne samo da su korisne po prirodu i čoveka već i oplemenjuju sivilo urbane sredine.
Ovakvi projekti su već rađeni u Kini, koja je kreirala čitav umetnuti zeleni grad, u zemljama Skandinavije, u Nemačkoj i Italiji, čiji gradovi imaju energetski održive kvartove. Ovi novi, ekološki osvešćeni trendovi ulaze na velika vrata i na područje Balkana. Jedna ekološka zgrada je već realizovana u Podgorici, a sada se i u Srbiji kreira prvi ekološki održivi soliter, i to u samom centru Beograda, na Zelenom vencu.
U emisiji eduKOLAŽ koju možete pogledati u nastavku teksta upoznajte se sa radom projektantske firme Stattwerk i pobednicima arhitektonskog konkursa za idejno rešenje budućeg eko-centra u našem glavnom gradu.
