Počele su Zimske olimpijske igre

U južnokorejskom gradu Pjongčang od 9. do 25. februara održavaju se 23. Zimske olimpijske igre. Saznajte šta nas očekuje na ovom takmičenju, kao i zanimljivosti o prethodnim Zimskim olimpijskim igrama, uključujući i one održane u Sarajevu 1984. godine.

Na ovogodišnjim ZOI učestvuje 2.952 sportista iz 92 zemlje sveta, što ove igre čini najmasovnijim do sada, i po broju zemalja učesnica i po broju sportista.

Biće održana 102 takmičenja u sedam sportova, odnosno u 15 disciplina. Uvedene su i nove discipline. Takmičenja se prvi put odvijaju u disciplinama big air snowboarding, mešoviti dubl u karlingu, grupni start u brzom klizanju i mešovite ekipe u alpskom skijanju.

U timu Srbije su skijašica Nevena Ignjatović, koja je nosila našu zastavu na otvaranju, alpski skijaši Marko Vukićević i Marko Stevović i naš predstavnik u nordijskom skijanju Damir Rastić.

Kako je i najavljeno, pod zastavom ujedinjene Koreje na ceremoniji otvaranja zajedno su defilovali sportisti Južne i Severne Koreje, a sportistkinje iz ove dve zemlje takmičiće se u hokeju na ledu u zajedničkoj reprezentaciji, što je privuklo pažnju svetske javnosti.

Ruskim sportistima je zabranjeno da se takmiče pod svojom zastavom i grbom. Njihov broj je takođe ograničen zbog suspenzije Međunarodnog olimpijskog komiteta, tako da oni nastupaju pod olimpijskom zastavom i imenom „Olimpijski sportisti iz Rusije”.

Prve Zimske olimpijske igre

Prve Zimske olimpijske igre održane su na Olimpijskom stadionu u Šamoniju u Francuskoj, od 25. januara do 5. februara 1924. godine. Osnivač olimpijskog pokreta baron Pjer de Kuberten bio je ogorčeni protivnik Zimskih igara, jer je smatrao da krše osnovni postulat olimpizma – okupljanje svih sportista na istom mestu i u isto vreme. U skladu sa njegovim idejama, takmičenja u hokeju i umetničkom klizanju održavana su na Letnjim igrama 1908. i 1920. godine.

Kuberten je lično sprečio da igre u Šamoniju ponesu naziv Olimpijske igre. Njihov zvanični naziv bio je „Međunarodna nedelja zimskih sportova“. Naziv je stigao posredno i prećutno – u najavi igara koje su organizovane u Sent Moricu u Švajcarskoj kaže se da se radi o drugim Zimskim olimpijskim igrama.

Zanimljivosti sa Zimskih olimpijskih igara

• Prvi zimski olimpijski šampion je bio Amerikanac Čarls Džutrou u disciplini brzo klizanje na 500 metara.
• Druge Zimske olimpijske igre u Sent Moricu obeležila je petnaestogodišnja Norvežanka Sonja Heni, koja je trijumfovala u umetničkom klizanju i pune 74 godine bila najmlađi olimpijski pobednik.
• Olimpijski plamen prvi put je zapaljen na 6. Zimskim olimpijskim igrama, održanim u Oslu 1952. godine, a sudijska zakletva je prvi put položena na 11. Igrama, održanim u Saporu u Japanu.
• Amerikanac Edi Egan je na 3. Zimskim igrama, u Lejk Plesidu 1932, osvojio zlatnu medalju u bobu i tako postao prvi i jedini sportista koji je osvojio medalje i na zimskim i letnjim olimpijskim igrama pošto je prethodno pobedio u poluteškoj kategoriji u boksu 1920. godine u Antverpenu.
• Alpsko skijanje se prvi put pojavilo na ZOI 1932. godine u Garmišu, što je dovelo i do prvog skandala, jer je MOK zabranio učešce instruktorima skijanja kao profesionalcima, pa su Austrijanci i Švajcarci bojkotovali alpske discipline.
• Sportisti SSSR-a prvi put su učestvovali na 7. ZOI, održanim u Kortini D’Ampeco 1956, i odmah osvojili najviše medalja, uključujući i zlato u hokeju nakon pobede nad do tada neprikosnovenim Kanađanima. Prvi put je jedan skijaš osvojio sve tri zlatne medalje u alpskom skijanju – Francuz Žan-Klod Kili. Na ovim igrama takmičenje u umetničkom klizanju je poslednji put održano na otvorenom klizalištu. Ovo su prve ZOI koje su imale televizijski prenos.
• Veštački sneg je prvi put korišćen na 13. Igrama, održanim u Lejk Plesidu (SAD).
• Na ZOI u Kalgariju 1988. po prvi put su održana takmičenja u superveleslalomu, kao i ekipna takmičenja u skijaškim skokovima i nordijskim disciplinama. Ovo su bile i naše najuspešnije Zimske olimpijske igre po broju osvojenih medalja i poslednji nastup sportista iz SFRJ na ZOI.
• Najuspešnija zemlja na Zimskoj olimpijadi je Norveška. Takođe, Norvežanin Ole Ejnar Bjerndalen je najuspešniji biatlonac svih vremena. U svojoj karijeri je na ZOI osvojio 13 medalja.
• Klizanje je kao olimpijska disciplina prvo uvedeno na Letnjim olimpijskim igrama u Londonu 1908. godine, a tek 1924. prebačeno na Zimske olimpijske igre. Slično je bilo i sa hokejom.
• Zimske olimpijske igre 1964. godine održavale su se u Inzbruku u Austriji. Nije bilo snega, pa je u pomoć pozvana vojska, koja je obezbedila 20.000 blokova leda i preko 40.000 kubnih metara snega.
• Jedine dve zemlje sa južne hemisfere koje su osvojile medalje na ZOI su Australija i Novi Zeland.
• Tokom prethodnih ZOI, koje su održane u Sočiju, olimpijska baklja je prešla 65.000 kilometara: od najdubljeg jezera na svetu pa čak do svemira – tačnije do Međunarodne svemirske stanice.

Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984.

Pre 34 godine u Sarajevu, na stadionu Koševo, održane su 14. Zimske olimpijske igre, jedan od najvećih i najvažnijih događaja na prostoru tadašnje Jugoslavije. To su bile prve ZOI održane u nekoj socijalističkoj zemlji. Ovo su neke od činjenica koje su obeležile takmičenje.

• Olimpijski plamen zapalila je legendarna klizačica Sanda Dubravčić.
• Maskota Vučko, kreacija Slovenca Jože Trobeca, i danas je ostao simbol Sarajeva.
• Učestvovala su 1.272 takmičara iz do tada rekordnih 49 država.
• Dodeljeno je 39 zlatnih, 39 srebrnih i 39 bronzanih medalja, a najuspešnije zemlje su bile SSSR, SAD i Finska.
• Legendarni skijaš Jure Franko je postao prvi Jugosloven koji je osvojio medalju na ZOI – srebro u veleslalomu.
• Senegalac Lamine Gueye je postao prvi Afrikanac koji se takmičio u skijanju na ZOI.
• Džejn Torvil i Kristofer Din iz Velike Britanije osvojili su maksimalan broj bodova u umetničkom klizanju, što predstavlja rezultat koji nije ponovljen do danas.
• Ceremonija zatvaranja se održala u zatvorenom prostoru, što se ponovilo samo još jednom – 2010. u Vankuveru.