Da li su snovi povezani sa “onostranim”? Da li su snovi naša podsvest koja prenosi posebne poruke? Da li su snovi artefakt našeg mozga ili samo dužnost “noćne smene”?
Već duže vreme, san je bio na radaru mnogih naučnika. To je mitski fenomen o kome bi mnogi od nas voleli da znaju više. Što je još važnije, mnogi od nas su radoznali kada je u pitanju odgovor na pitanje “Zašto sanjamo?”
Ne postoji sigurna tvrdnja kada je u pitanju stvarna funkcija snova. Svi sanjamo, ali ipak snovi kojih se sećamo variraju.
Da li snovi uopšte imaju bilo kakvu svrhu?
Ovo je pitanje na koje još nije odgovoreno, a spekulacije i teorije se nastavljaju.
Uobičajena teorija je da spavanje i snovi funkcionišu kao tim, pomažući mozgu da se osveži i obnovi nakon sakupljanja brojnih informacija u toku dana. Ove informacije (odnosno ulazne jedinice) su senzorni detalji koji mogu biti manji, kao što su boje i veći detalji, kao oni na seminarima ili prezentacijama.
Dok spavamo, naš mozak pretura po informacijama i prerađuje ih, čuvajući ono što je potrebno i odlažući sadržaje u odeljke za “reciklažu i kantu”. Istraživači su spekulisali da su snovi sredstvo koje pomaže ovom procesu.
Snovi su prototip svesnog stanja. Ovo stanje se dešava u toku stadijuma sna u kome dolazi do brzog pomeranja očiju (REM faza). Takođe se javlja u drugim fazama uključujući i četvrtu fazu sna (sporotalasno spavanje ili SWS faza). Ovo je faza najdubljeg sna. Studije pokazuju da snovi variraju u zavisnosti od faze u kojoj se dešavaju. Većinu snova koju pamtimo zapravo sanjamo za vreme REM faze.
Faze sna
Današnji neurolozi smatraju da su snovi vezani za konsolidovanje memorije koja se događa za vreme spavanja. Ovo uključuje snimanje i organizovanje memorije prema različitim emotivnim “diskovima”, kao i prebacivanje sećanja među regijama u mozgu.
Dnevna epizodna sećanja se čuva u regiji hipokampusa. Ovo je deo za dugoročno pamćenje mozga koji služi za brzo učenje. Sećanja se noću prenose u odeljak za obradu, znanje i spoznaju, odnosno u koru velikog mozga.
Studije su otkrile da nervna aktivnost hipokampusa reprodukuje dnevne događaje. Oni su brži nego u realnom vremenu i dešavaju se obrnutim redosledom. Aktivnost ponavljanja je povezana sa nervnim obrascima aktivnosti u predfrontalnom (planiranje ciljeva i strategija) i vizuelnom korteksu (vizuelna iskustva).
Ovo ponovno pregledanje memorije dešava se za vreme REM faze sna, kada dolazi do snova.
Da li postoji veza između snova i podsvesti?
Kada su u pitanju podsvest i snovi, pitanje je da li to mozak pokušava da nađe smisao u signalima koji se proizvedu u fazi konsolidovanja memorije? Ovakav model naziva se model “sinteze aktiviranja” koji je konstruisao Alan Hobson sa Harvard univerziteta.
Da li snovi nešto znače?
Potraga za značenjem snova je poduhvat koji traje vekovima unazad. Nasumična nesloga fragmentisanja memorije mnogima nije zadovoljavajuć odgovor na pitanje zašto dolazi do snova.
Snovi se obično tumače na osnovu verovanja, motivacija i simbola koji mogu nešto značiti onome ko sanja. Zamislite da proces ujedinjavanja memorije zapravo nije nasumičan, već je usmeren na iskustva iz prošlosti i ciljeve koji su biološki utvrđeni. Ove motivacione tenzije se tada ispolje u formi snova.
“Ljudi koji uvažavaju svoja iskustva u snovima mogu pravilno potvrditi važnost emocionalne informacije koja je kodirana u našim davno utvrđenim emocionalnim porivima za pravilnim vođenjem naših budnih aktivnosti… REM sistem možda neće dozvoliti starim emocionalnim impulsima da budu integrisani sa novijim kognitivnim sposobnostima nedavno razvijenog sistema buđenja mozga.
Ovo može pomoći u objašnjavanju mnogih izrazitih atributa REM sna, koji se kreću od teških emotivnih sadržaja pa sve do svojih jasnih funkcija zaduženih za unapređenje učenja i učvršćivanje ujedinjenja memorije.”
Sadržaj snova ne mora biti naša podsvest koja nam prenosi poruke. Analiza snova može otkriti temeljnu strukturu motivacionih sila koje pokreću naše izbore i životnu strategiju.
“Snovi odražavaju pokušaj da na delu mozga identifikujemo i ocenimo nove moždane asocijacije u pogledu emocija koje su posredovane limbičkim strukturama, a koje su aktivirane u toku REM faze. Drugim rečima, mozak pokušava da poveže naša iskustva sa našim emocionalnim doživljajima.”
Snovi mogu biti sredstvo za mozak da istraži hipotetičke situacije na apstraktan način kako bi usavršio strategije za buduće aktivnosti. Jednostavno rečeno, slikovitost snova može biti mozak koji samo pokušava da nađe smisao u ovim probnim uzorcima koje proizvodi.
