Inteligencija se uvek doživljava kao jedna celina. Mislimo da su naučnici pametni i “inteligentni” ljudi, ali ako bismo ih doveli u banku, možda ne bi znali šta da kažu u razgovoru sa klijentima.
A šta je sa zabludama o ljudima koji se bave manje cenjenim poslovima kao što je konobarisanje ili telemarketing koji se smatraju “neinteligentnim”? Probajte da date ovim ljudima prazno platno i gledajte ih kako stvaraju remek delo za vas samo olovkom. Poenta je u tome što je naš doživljaj inteligencije iskrivljen. Sve što se čini nedostupnim automatski se smatra inteligentnim, međutim naprotiv, prema mišljenju psihologa Hauarda Gardnera, svako je blagosloven sa više tipova inteligencije.
Nauka koja stoji iza 9 tipova inteligencije
Devet vrsta inteligencije, teorija koja je postavljena od strane Gardnera u njegovoj knjizi po imenu “Okviri uma: teorija o višestrukim inteligencijama”, odlično je sredstvo da nađete vaše individualne prednosti i slabosti. I naučni koncept iza njega je jednostavan.
Gardnerovo tumačenje inteligencije je da postoji devet sposobnosti koje nas naprosto čine inteligentnim bićima koja smo danas, a to su muzičko-ritmičke, vizuelno-prostorne, verbalno-jezičke, logičko-matematičke, telesno-kinetičke, interpersonalne, intrapersonalne, naturalističke i egzistencijalne.
Prepoznajte svoje slabosti i poboljšajte ih
Učeći teoriju koja stoji iza Gardnerovih istraživanja, dobijamo mogućnost da bolje upoznamo sami sebe. Međutim, Gardner je istakao da razumevanjem naših prednosti to ne bi trebalo da nas ograničava kroz etiketiranje određenom inteligencijom. Umesto toga, to bi trebalo da nas osposobi da prepoznamo naše slabosti, kao i da ih poboljšamo.
Razumite sopstvenu inteligenciju
Kroz test baziran na devet tipova inteligencije, moći ćete da steknete osnovno razumevanje o tome koja je vrsta inteligencije najizraženija kod vas. Naravno, trebalo bi da obratite pažnju na to da dajete vaše najiskrenije odgovore kako bi rezultati bili precizniji.
Svako je jedinstven
Činjenica je da je svaka osoba različita, pa samim tim, kada se odradi test, svako će dobiti različite rezultate specifične samo za njih.
Recimo da neko, na primer, dobije rezultat koji tvrdi da je nekome idealna karijera pisanje, zato što rezultati potvrđuju da upuštanje u karijeru pisanja može biti odličan izbor za tu osobu. To indicira da je ta osoba jezički inteligentna. Takođe znači da je, po Gardneru, ta osoba najčešće dobra u čitanju, pisanju, pričanju priča i memorisanju reči.
Međutim, osim davanja informacija o prednostima, to bi takođe značilo da bi, recimo, ta ista osoba trebalo da poradi na drugim oblastima, kao što su logika, interpersonalne veštine i možda vizuelna sposobnost da bolje zamisle stvari sopstvenim umom.
Proučavanje ovih različitih tipova inteligencija je nešto što bi svako mogao da proba na individualnom nivou, jer tako može bolje upoznati sebe, a samim tim može zauvek promeniti način na koji doživljava svoju inteligenciju.
