Ko je bio dovoljno hrabar i maštovit da se upusti u kreiranje prvog crtanog filma? Predstavljamo vam uzbudljiv istorijat animiranih filmova, ljude koji su napravili revoluciju u filmskoj industriji, kao i zanimljivosti o omiljenim likovima iz crtaća. Otkrivamo vam i koji je to crtani film Jugoslaviji doneo jedinog Oskara.
Zastanite na trenutak i zatovrite oči, zamislite sledeće: ponovo ste dete, dolazite iz škole posle napornog dana, radite domaći zadatak, jedete i uskoro dolazi vreme za odmor. Uključujete televizor. U zavisnosti od vremena kada ste bili dete, evociraćete različite uspomene u nastavku ove maštarije. Neko će pred sobom videti par dečjih kanala sa crtaćima, neko će videti pregršt različitih šarenih sadržaja, a neko će se setiti onog iščekovanja crtanih filmova koji su se na televizijama puštali predveče, dajući roditeljima zasluženih petnaestak minuta predaha.
Crtani filmovi – velika umetnost za male ljude, čiju pažnju treba pridobiti, ali i održati. Ko je bio dovoljno hrabar da se prvi odvaži u ovu pustolovinu kroz dečju maštu i da kreira prvi crtani film? Po odogovor na ovo pitanje morali smo da odemo stotinak godina u prošlost. Naime, prvi animirani film, koji nazivamo i crtanim filmom, nastao je pre više od jednog veka, tačnije 1908. godine.
Prvi crtani film
Prvi animirani film zvao se „Fantasmagorie” (Fantazmagorija) i trajao je čitavih minut i po, a delo je francuskog karikaturisite Emila Kola. Ovaj crtani film ima dva lika i čitavu radnju čini transformacija različitih predmeta. Tokom crtanog filma vidi se i Kolova ruka, koja crta oblike koji tokom animacije bivaju oživljeni. Ovaj animirani film predstavlja samo početak onoga što sledi u riznici ostvarenja za decu.
Godine 1919. nastaje prvi animirani lik, koji je u tom trenutku uživao status velike zvezde animiranog sveta. Reč je o mačku Feliksu i serijalu animiranih filmova posvećenih njemu. Ubrzo animirani filmovi dobijaju i boju; prvi crtani film u boji bio je „Debut of Thomas cat”.
Prikazivanje animiranih filmova na kraju 19. veka izlgedalo je tako što su se emitovali neposredno pre početka igranog filma koji su ljudi došli da gledaju. Dakle, sami animirani filmovi tog vremena nisu imali cilj da privuku najmlađu publiku, već da predstave animaciju kao novo oruđe u kreiranju ekranizovane umetnosti.
Volt Dizni – čovek koji je pomerio granice
Ipak, vizionarsko oko jednog čoveka prepoznalo je priliku da animaciju iskoristi kao sredstvo kojim će uveseljavati mnoge dolazeće generacije. Reč je, naravno, o Voltu Dizniju. Početak njegovog rada bio je obojen krađama njegovih ideja od strane drugih izdavačkih kuća, kao i ograničavanjem njegove stvaralačke slobode. Konačno, Volt odlučuje da se preseli u Los Anđeles i da uz pomoć svog brata osnuje Dizni izdavačku kuću.
Jedan od najprepoznatljivijih likova, ujedno i najpoznatija animirana životinja, Miki Maus, vinuo se u Diznijeva nebesa i njegov magični svet. Naime, 1928. Dizni obelodanjuje animirani film „Ludi avion”, u kom se Miki Maus prvi put pojavljuje. Ovaj film privlačio je raznovrsnu publiku. Bio je prvi svoje vrste i gledaoci su hrlili u bioskope kako bi ispratili dogodovštine Mikija i njegovih prijatelja. Pored Mikija Mausa, Dizni je život dao i drugim svevremenskim likovima poput Šilje, Paje Patka i Plutona.
Međutim, Diznijeva kuća nije bila jedina koja je kreirala ove gigante dečjeg sveta. Pored Diznija, izdavačka kuća Vorner Bros je iznedrila Duška Dugouška, mačka Silvestera, Sofronija, Pticu Trkačicu, Peru Kojota i druge. Osim njih, vredni pomena su svakako i likovi studija Hana-Barbera – Tom i Džeri i Kremenko i Kamenko.
Snežana – junakinja prvog dugometražnog crtanog filma
Dizni pravi još jednu prekretnicu u svom radu kreirajući prvi dugometražni animirani film. Ideja da ljudi sede pred platnom 80 minuta i gledaju likove nastale olovkom – kojima je animacija udahnula život – do tog trenutka bila je nezamisliva. Do tada crtani filmovi su trajali u proseku pet minuta, imali su jednostavne radnje, bez puno zapleta. Međutim, te 1937. nastaje „Snežana i sedam patuljaka”, prvi dugometražni animirani film za decu, ali i odrasle, koji je postigao izvanredan uspeh.
Nakon Snežane, 1940. nastaje „Pinokio”, 1941. „Dambo”, a zatim slede „Sto jedan dalmatinac”, „Knjiga o džungli”, „Lepotica i zver” i „Aladin”, sve do devedesetih godina dvadesetog veka, kada su nastali „Kralj lavova” i „Pokahontas”. Ekranizaciju su doživele bajke i basne mnogih svetskih pisaca za decu. Svedoci rasta industrije posvećene dečjem svetu su i zabavni park Diznilend, televizijski kanali posvećeni samo crtanim filmovima Diznijeve produkcije i prodavnice Diznijevog brenda.
Zanimljivosti o crtaćima
Koliku popularnost su uživali animirani filmovi i njihovi junaci možemo uvideti i kroz niz zanimljivosti koje se vezuju za njih.
- Ozloglašeni lovac iz filma „Bambi” proglašen je jednim od najvećih filmskih negativaca svih vremena.
- „Petar Pan” bio je prvi crtani koji je učestovao na Kanskom festivalu, a „Lepotica i zver” bio je prvi animirani film nominovan za Oskara.
- Likovi iz filma „Zaleđeno kraljevstvo” Hans, Kristof, Ana i Sven imena su dobili razdvajajući ime Hansa Kristijana Andersena na slogove, čime je odata počast ovom velikom stvaraocu za decu.
- Vejn Alvin, čovek koji je 30 godina pozajmljivao glas Mikiju Mausu, bio je u braku sa Rusi Tejlor, ženom koja je pozajmljivala glas Mini Maus.
- Omiljena scena Volta Diznija bila je ona u kojoj se Pepeljugina iscepana haljina pretvara u balsku haljinu.
- Miki Maus je prvi crtani lik koji je dobio zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih, 18. novembra 1978. godine, na svoj 50. rođendan.
U emisiji Edukacija u nastavku saznajte još zanimljivosti o legendarnim Diznijevim likovima.
Crtani koji je Jugoslaviji doneo Oskara
Veoma je zanimljiva činjenica da je Jugoslavija svog prvog i jedinog Oskara osvojila u kategoriji kratkog animiranog filma. Reč je o crtanom filmu „Surogat”, autora Dušana Vukotića, koji je prvi put bio prikazan 1961. godine. Sledeće godine nominovan je za prestižnu nagradu Oskar, koju je i osvojio.
Ovo je priča o trouglastom čovečuljku koji živi u svetu u kom je sve na naduvavanje. On dan provodi na plaži, gde jednostavno naduvava sve predmete koje poželi: dušek, čamac, čak i devojku. Međutim, na kraju podjednako lako ostaje bez svega.
Kroz vedar, ali i satiričan ton, ovaj film poziva na preispitivanje potrošačkih navika savremenog društva, koje često zanemaruje razliku između stvarnosti i surogata za stvarnost.
Od Sunđer Boba do Ledenog doba
Danas postoji veliki broj različitih televizijskih kanala koji u sopstvenoj produkciji ili koprodukciji emituju animirane filmove za različite uzraste. U današnje gigante među crtaćima spadaju „Sunđer Bob” i „Pingvini sa Madagaskara”, ali i likovi dugometražnih crtanih filmova poput „Šreka” i „Ledenog doba”, koji imaju publiku svih godina.
Kada govorimo o publici ovih veselih sadržaja, možemo primetiti da ona, zapravo, nikada i nije bila homogena, odnosno da animirani filmovi nikada nisu privlačili isključivo decu. Svevremenski animirani likovi imaju armije fanova na kojima bi im mogla pozavideti bilo koja holivudska zvezda.
Dakle, industrija animiranih i crtanih filmova oduvek je predstavljala mnogo više od daška mašte i dečje igrarije. Iako svaka generacija ceni crtaće „svog detinjstva”, neminovno je da su crtaći bili i ostali sadržaj koji ispred jednog ekrana okuplja i unučiće i bake i deke. Uostalom, ko nam može oduzeti tu veličanstvenu titulu deteta? Ona će uvek imati mesto, ako nigde drugo, a onda u našem srcu!
