Da li ste se ikada pitali zbog čega lišće žuti? Kakve promene se dešavaju u prirodi i šta dovodi do toga?
Pored toga što označava kraj raspusta, jesen je poznata i po opadanju lišća najživopisnijih boja. Sigurno ste se bar jednom zapitali, šta to priroda radi, odnosno zašto lišće žuti i opada?
Fotosinteza
Opadanje lišća je ustvari najočigledniji primer na koji način se priroda štiti. Sigurno ste bar jednom čuli za termin “fotosinteza” – proces u kom biljke pretvaraju ugljen-dioksid, vodu i sunčevu svetlost u molekule šećera i kiseonik.
Najzaslužniji za ovaj proces je zeleni pigment, hlorofil, međutim podjednako zaslužni su i katenoidi, žuti, narandžasti i braon pigmenti, koje možemo pronaći u šargarepi, kukuruz, bundeva… Pored njih tu su i antocijanidi koji su zaslužni za crvenu boju jagoda, višanja, jabuka itd.
Opadanje lišća
Kao što neke životinje zimi ulaze u hibernaciju, tako i biljke u toku zime svoje aktivnosti svode na minimum.
Dolaskom jeseni dani potaju sve kraći, nedostatak sunčevih zraka svodi na minimum obavljanje fotosinteze, što drveće tera na mere “štednje”. Energija se preusmerava na glavne delove biljke, usled čega lišće ostaje uskraćeno za dodatnu energiju, te se prisutnost hlorofila (zelenog pigmenta) smanjuje.
Na koji način fotosinteza menja boju lišća, možete pogledati i u sledećem videu:
